Držanje tela iz antropološke, psihološke i jogičke perspektive

Držanje tela iz antropološke, psihološke i jogičke perspektive

November 4, 2020 2 By sentient

Pre par dana, dok sam se vozila autobusom, odlučila sam da ću ostatak vožnje provesti posmatrajući držanje prolaznika. Primetila sam da najveći deo sugrađana ima nepravilan stav. Većina ljudi današnjice nije svesna svog tela. Nije li ovo čudno? Boravimo celog života u telu a nismo ostvarili vezu sa njim. Na isti način retko ko ima uvid u držanje svog tela.

Držanje našeg tela ima višestruki značaj. Prvo, ono je rezultat toga kako se mi osećamo. Kako je odnos uvek dvosmeran, držanje utiče na naše raspoloženje i emocije. Prema tome, korigovanjem držanja popravljamo i naše raspoloženje. Drugo, psiholozi potvrđuju koliko je naš stav bitan za sveukupni utisak koji ostavljamo na druge ljude. Neki čak govore da je prvi utisak najbitniji, a izgled nečijeg tela je ono što prvo možemo primetiti. Utisak koji na druge ostavljamo preliva se u mnoge životne segmente. Treće, stav tela je stvar navike i to je ono što učimo od naše sredine, dakle on je kulturno uslovljen. Četvrto, nepravilan stav ima tendenciju da se vremenom kvari i dalje nepovoljno utiče na našu kičmu, zglobove, mišiće… Peto, prilikom pravilnog držanja omogućujemo energiji da kroz naše telo struji harmonično, dok je prilikom nepravilnog ometamo.

Nepravilnim stavom vremenom upadamo u začarani krug negativnih emotivnih tendencija i životnih pogleda. Psiholozi npr. kažu da smo kada prekrstimo ruke defanzivni. Iz perspektive joge tada se zatvaramo. U tom položaju grudni koš je sužen, a najčešće nam se i kičma povija unapred. Ukoliko ovo učestalo radimo, npr., međurebarni mišići nam gube na elastičnosti, dok gornji leđni mišići slabe. Rezultat toga je manji kapacitet pluća, zbog čega nam je mogućnost apsorpcije energije smanjena. Zatim, vremenom gornji deo kičme biva “ogoljen”, te je veća šansa razvijanja deformiteta kičme i poremećaja međupršljenskih diskova. Jogiji kažu da je zdravlje kičme najbitnije za to da se osećamo mladima i u poznoj starosti. Iz svega ovoga zaključujemo da vremenom postaje sve teže da razvijemo pravilan telesni stav.

Cilj joge je da razvijemo svoju svesnost u svim njenim segmentima. To znači da jogom razvijamo svoju sposobnost da osećamo i primećujemo, kako ono što se dešava unutar nas, tako i ono van nas. Pravilnim izvođenjem asana preveniraju se i vremenom otklanjaju deformiteti, razvija se naša snaga i izdržljivost. Praksom joge mi reprogramiramo svoje uslovljenosti, preko kulturnih, psiholoških i energetskih. Razvijamo one kvalitete koji nam omogućavaju da budemo aktivni učesnik u našem životu, umesto da dozvoljavamo da nam se stvari samo dešavaju, dok mi nismo u stanju da na njih utičemo.

Hvala!
Sentient sentientima.

Slikao: @spark_visualart

Reference:
1. Ajengar. 2015. “Svetlost joge”. Biblioteka Matice srpske, Novi Sad.
2. Stiles, Mukunda. 2005. ‘‘Structural Yoga Therapy: Adapting to the Individual”.