Lekoviti potencijal joge

Lekoviti potencijal joge

October 21, 2020 0 By sentient

Smatra se da je joga stara minimum 5000 godina. U svojoj dugoj tradiciji zabeležila je mnoge suptilne, kao i očigledne uticaje koje vrši na čoveka. Čovek današnjice najpre je zainteresovan za telesni aspekat joge, za njeno ulepšavanje i lečenje tela. S obzirom na hronični nedostatak fizičke aktivnosti koji je sastavni deo naše kulture, kao i prekomernu upotrebu nezdrave hrane i hemikalija kojima smo izloženi, razumljivo je zašto je zdravlje jedna od trenutno najpopularnijih tema.

Već sam pominjala da je po jogičkoj tradiciji čovek višeslojno biće, a njegovo telo je samo gruba reprezentacija njega. Zapravo, ono je 5. njegov sloj. Redosled je sledeći: anandamaja koša – u prevodu sloj blagostanja, koji možemo zvati i univerzumski sloj; vigjanamaja koša – uzročni sloj, sloj naše duboke filozofije i karaktera; manomaja koša – mentalni sloj, (koji odgovara Merkuru u astrologiji, dok je vigjanamaja koša povezana sa Jupiterom) koji služi za obradu podataka koje svakodnevno prikupljamo i na osnovu kojih reagujemo; pranamaja koša – energetski sloj, koji se nalazi u nama i oko nas; anamaja koša – fizički, odnosno telesni sloj.

Svaki od ovih slojeva je međusobno povezan, ali sam redosled nam govori koji je primarniji. Prvi, koji sam nazvala slojem blagostanja, obuhvata i prevazilazi nas, ali nam dopušta individualno delovanje. Koren naših životnih problema, kao i uzročnik naše sreće, nalazi se u drugom, uzročnom telu. Naša životna filozofija, naš pogled na svet je ono što nas karakteriše, temelj na koji se naš um (manas) oslanja. To je skup ideja na osnovu koga dalje donosimo odluke i delamo. Pomoću tih ideja biramo čemu posvećujemo pažnju. A joga instruktori kažu da “energija prati pažnju”. Bez energije ne bi postojao svet, i energija je ta koja ga pokreće, koja ga usmerava. Ona, dakle, nije odgovorna samo za stanje našeg tela, već i za naše životne okolnosti.

Iz svega do sada navedenog zaključujemo da svi disbalansi koji se dešavaju u telu uzrok imaju u našem pogledu na svet, našim mislima i emocijama. Npr. ukoliko smo gojazni možemo razviti dijabetes, zahvaljujući kome možemo razviti srčane probleme. Međutim, razlog zbog kog smo gojazni jeste što smo pod stresom, zahvaljujući čemu naše telo zadržava masnoću a mi preterano jedemo. Pokušavamo da maskiramo nelagodnost hranom. Kada jedemo, telo šalje krv u želudac, te naš mozak ima manje krvi. Rezultat toga je blaga pospanost i usporenost uma. Osoba pod stresom ne prestaje da razmišlja, a takođe i jede brzo, te utočište traži u osećaju sitosti. Kada odemo još dalje, možda ćemo videti da je ta osoba pod tolikim stresom jer radi posao koji sama ne voli, ali smatra da je to ugledan posao. Ona želi da bude prihvaćena od strane društva i voljena, ali nije razumela da mora da nauči i sama da voli, pre svega sebe i svoju individualnost, kako bi bila voljena.

Joga nastoji da dovede telo u sklad, izbalansira energetsko strujanje, izoštri i izbistri um i podstakne pojedinca da se vodi harmoničnom filozofijom. Ovo je sve jedan proces koji zahteva energiju, trud i vreme. Mnogi ljudi, poput poznatog jogija Ajengara, pronašli su izlečenje i od vrlo teških bolesti u svojoj praksi joge. Dobar joga instruktor je takođe i terapeut, koji se bavi proučavanjem efekata joga položaja na fizičko, ali i energetsko telo čoveka. U budućnosti nameravam da pišem i o položajima i njihovim benefitima.

Hvala!
Sentient sentientima.

Reference:
1. Ajengar. 2015. “Svetlost joge”. Biblioteka Matice srpske, Novi Sad.
2. Predavanja Dragana Lončara na kursu za joga instruktora u Vidya Yoga školi;
3. Yoga Unveiled (2004.) film.