Umirujuća svojstva joge

Umirujuća svojstva joge

October 12, 2020 0 By sentient

Moderno doba u urbanoj sredini odlikuju žurba i buka. Stres je postao sastavni deo našeg života, nešto što prihvatamo kao normalno. Joga nas uči da stres nikako nije normala i neophodnost, već rezultat neumeća u vladanju nama samima i pogrešnog prihvatanja situacija u kojima se nalazimo. Srećom, joga nas uči i kako da se oslobodimo i preveniramo stres.

Umešno sastavljen čas joge prati skladnu shemu. Počinjemo sa koncentracijom na ovaj trenutak, naše telo i disanje, kako bismo se oslobodili od misli koje su nas u toku dana opsedale. Prihvatamo da ne postoji ništa bitnije od onoga što u datom trenutku radimo, jer, kada malo razmislimo, shvatamo da život zaista jeste ono što se dešava sada i ovde. Zatim slede zagrevajuće, uglavnom dinamičke vežbe, kako bismo pokrenuli energiju u telu, povezali dah i pokret i pripremili se za zahtevnije položaje. Između svake vežbe i položaja postoji kratak period predaha, kada upijamo efekte, dozvoljavamo energiji da se rasprostrani kroz telo, i umirujemo disanje i otkucaje srca. Ovo je neophodno upravo kako bismo se oslobodili od fizičkog stresa. Zahtevnija faza koja sledi pomaže nam da izbacimo višak energije i udahnemo život u sve delove našeg tela. Telo ima potrebu za aktivnošću, a nedozvoljavanje telu da bude aktivno pretvara pozitivnu energiju u negativnu, i čini nas letargičnim i nezadovoljnim. Ukoliko imate kerića, lako se možete uveriti u istinitost ove izjave. Kada nemaju priliku da izlaze napolje, psi većinu dana provode spavajući i ponašaju se depresivno. Pri kraju časa smanjujemo intenzitet vežbanja, kako bismo se polako uveli u fazu mirovanja. Poslednje što radimo su tehnike disanja, vežbe koncentracije, vizualizacije ili afirmacije.

Svaka od navedenih praksi praćena produženim dahom i svesnošću tela, pomaže nam da pročistimo naš um i umirimo ga. Balans aktivirajućih i smirujućih vežbi stvara osećaj prisutnosti i zadovoljstva poznat svakome ko je zaista iskusio jogu. Razlozi za to su brojni.

U prethodnom tekstu (https://sentientspace.net/2020/10/04/kultura-disanja/) sam već govorila o uticaju daha na um i telo. Ono što ovde nisam spomenula, jeste igra ugljen-dioksida i kiseonika. Naime, kiseonik deluje na nas tako što nas energizuje. Nasuprot njemu, ugljen-dioksid utiče umirujuće. Produženo i produbljeno disanje pomaže nam u apsorpciji, kako kiseonika tako i ugljen-dioksida, što ima povoljan uticaj na naše psiho-fizičko stanje.

Neke asane, poput fleksija (kao što je na slici prikazana balasana) i nekih inverzija, same po sebi utiču umirujuće, usporavajući naš otkucaj srca i disanje, ili nam pružajući osećaj udobnosti i obgrljenosti.

Određeni položaji imaju direktan uticaj na žlezde sa unutrašnjim lučenjem, zadužene za stvanje hormona neophodnih da se dobro osećamo. Jedan od najistaknutijih primera je sarvangasana, poznata pod nazivom sveća, koja ima mnogobrojna lekovita svojsta, a utiče i na štitnu žlezdu, te je nezaobilazna u lečenju depresije i drugih emotivnih poremećaja.

Takođe, smatra se da se u podsvesti, kao i u našem telu, skladište svi utisci kojima smo bili izloženi. Praktikovanje joge može podstaći te utiske da izađu na površinu. Više puta sam lično doživela ovo. Neki položaji mogu nas naljutiti ili izazvati iznenadan smeh, suze pa čak i strah. Sve je to vid oslobađanja zatočene energije, i treba joj dopustiti da ispliva. Njeno otpuštanje pomaže nam da se očistimo. Njeno razumevanje, pomaže nam da postignemo dublje razumevanje sebe, te proširimo našu svesnost. Ovo će nam pomoći u svakodnevnim životnim okolnostima, time što ćemo steći bolju kontrolu nad svojim reakcijama, ali i razumevanje za druge ljude.

Dugotrajnim vežbanjem joge postiže se dubinska promena našeg karaktera. Prema mome iskustvu, osobine koje krase jogine su saosećajnost, srdačnost, usredsređenost, mirnoća. Drevni tekstovi obećavaju i mnoge sidhije (siddhi), moći.

Hvala!
Sentient sentientima.

Reference:
Predavanje i literatura učitelja za joga instruktore, Dragana Lončara, u Vidya Yoga školi.