Kultura disanja

Kultura disanja

October 4, 2020 0 By sentient

Dva naučnika, Alen Hajms i Fil Nuernberger, sproveli su jedno zanimljivo istraživanje u bolnici u Miniapolisu. Ispitivali su 153 osobe od kojih je deo brojnim analizama potvrđeno doživeo srčani udar, dok se za drugi deo sumnjalo da su ga doživeli, mada za to nije bilo fizičkih dokaza. Ono što je naučnike zanimalo je kako dišu ti ljudi. Uvideli su da 100% ispitanika diše grudno, odnosno koriste samo gornji deo pluća, koji je manji od donjeg, dok se dijafragma gotovo ne pomera. Takođe, primetili su da 75% njih diše na usta, dok 70% hrče otvorenih usta. Prilikom hrkanja, disajni putevi se sužavaju, što stvara često neprijatan zvuk i dovodi do smanjene apsorpcije vazduha. Više od pola tih ljudi koji hrču su u snu imali periode apneje, prekide disanja.

Na osnovu ovog primera primećujemo koliko je disanje značajno za zdravlje. Prilikom stresa ljudi uglavnom dišu grudno i klavikularno. Razlog tome je verovatno taj što je osobi u stresnoj situaciji hitno potrebno mnogo energije koju kiseonik daje. Međutim, ubrzano disanje rezultira ubrzanim, nepromišljenim reakcijama. Zato se kaže da u napetim trenucima treba prvo da udahnemo i izdahnemo. Jogičko disanje insistira na produženom i produbljenom dahu. Takav dah umiruje um i pruža mu prostor da razmisli. Prilikom vežbi disanja, gledajući u štopericu, primetila sam čak da mi se menja percepcija protoka vremena, da se vreme prividno usporava. U kulturi u kojoj mi živimo, vreme, čini se, juri. Dani nam prolaze a mi ih ne stižemo. Mesečarimo na javi.

Kako vi generalno dišete? A kako dišete u stresnim situacijama? Jeste li svesni? Praksa joge je vreme koje posvećujemo sebi, vreme kada razvijamo i negujemo sebe na svim nivoima. Pre svega, to je vreme kada uživamo i igramo se. Ako ste zaboravili kako je to biti bezbrižno dete koje prosto uživa u svom postojanju, čas joge će vas podsetiti.

Možete napraviti kratak test. Lezite na leđa i postavite jednu šaku na stomak, a drugu na grudi. Dišite uobičajeno i obratite pažnju na kretanje grudi i stomaka. U kojoj meri vam šire grudi prilikom udaha, a sužavaju prilikom izdaha? A u kojoj meri stomak? To će vam otprilike dati uvid u vaše disajne navike, bar kada je u pitanju faza mirovanja.

Čitala sam jedan jako inspirativan intervju u kom je govorio poznati jogi, Sadhguru. On navodi da smanjujući broj respiracija u minuti, produbljujemo naše razumevanje Svemira. U svom eksperimentu sa štopericom, razumela sam, bar delom, razlog za to. Usporavajući naš doživljaj vremena, povećavamo našu mogućnost upijanja i obrade iskustava. Na kraju teksta možete pronaći link ka ovom intervjuu.

Tema disanja je toliko duboka da ne može biti obrađena jednim tekstom. Pisaću u nekom od narednih više o tome. Do tada, dišite. =)

Hvala!
Sentient sentientima.

Reference:
1. https://isha.sadhguru.org/global/en/wisdom/article/breath-evolves-with-hatha-yoga
2. Stiles, Mukunda. 2005. ‘‘Structural Yoga Therapy: Adapting to the Individual”.