Snaga

Snaga

October 2, 2020 0 By sentient

Snaga je, kao i fleksibilnosti i izdržljivost, kako fizička, tako i mentalna osobina. Osnažujući naše telo, osnažujemo i naš um. Telo je naša osnova i naš oslonac. Stoga ono mora da bude čvrsto. Objasniću to u narednim primerima.

Telo je, između ostalog, sačinjeno od mišića, a mišićima prija aktivnost jer su za to stvoreni. Blaga upala koja prati svaki trening čini da osećamo granice tela, te živost i uzemljenost.

Kada nam je telo jako, to nam pruža i psihološku potporu. Svesni smo, na primer, da bismo u slučaju opasnosti mogli da se odbranimo ili potrčimo. Time postajemo i slobodniji, rasterećeni od strahova. Ovo je posebno bitno ženama, s obzirom da nas je kultura ceo naš život ubeđivala da ne treba same da hodamo noću. Ovo je jedan od stavova koji čini da se žene osećaju zavisnim od muškaraca. Snaga nam pruža hrabrost, nezavisnost i samouverenost.

Zašto, na primer, sportisti imaju toliko samopouzdanja? Upravo zbog toga što se u svom telu osećaju prijatno, jako, sposobno. Zato što su svojim naporima i snagom svoje volje postigli rezultate na profesionalnom ali i na estetskom planu.

Snažno telo ima više energije i čini nas otpornim i izdržljivim. Zahvaljujući tome, snažna osoba može dnevno da obavi više aktivnosti, a da se pritom oseća lagodno i prisutno. Joga veliku pažnju poklanja disanju, a dah naziva pranom, životnom energijom. Putem asana i tehnika disanja joga radi na osposobljavanju dijafragme i međurebarnih mišića, uz pomoć čega stičemo veći kapacitet pluća, a time i više energije i osećaj smirenosti i prisutnosti. Značaj daha i njegovog psihosomatskog uticaja je ogroman, i o njemu ću pisati u nekom od narednih tekstova. Napomenuću ovom prilikom da nam snažni mišići trupa omogućavaju da držimo uspravan stav raširenih grudi, što je preduslov za pravilan, dubok dah, koji stvara pozitivnu psihološku klimu.

Zaboravljamo da je prvo što nastanjujemo na ovoj planeti naše telo. Joga nas uči da ga stalno budemo svesni i da komuniciramo sa njim. Toliko ljudi danas pati od psiholoških problema i izlaz pronalazi u lekovima. Čak su i doktori, čini se, zaboravili na međudejstvo tela i uma. Većina, ako ne i sve bolesti su psihosomatskog karaktera. Baveći se telesnim slabostima, bavimo se i psihološkim, i obrnuto. Većina lekova se bavi simptomima, a ne i njihovim uzrokom. Zato je celovit pristup najbolji. Vrednovanje složenosti našeg mikrokosmosa, i komunikacija sa njim kao sa svesnim entitetom (što on uistinu i jeste) je ključ.

Hvala!
Sentient sentientima.