Šta je joga?

Šta je joga?

July 14, 2020 0 By sentient

Na pitanje šta je joga nije toliko lako odgovoriti. Uvek polazimo od termina koji se sa sanskrita može prevesti kao povezati ili objediniti, sjediniti. Dakle, joga je tehnika sjedinjavanja sa Univerzumom. Ali jasno nam je da to nije jednostavan proces. Takođe, taj proces ima mnoštvo aspekata. U svom genijalnom spisu, zvanom Joga sutre, Patanđali, otac klasične joge, spominje aštanga jogu, odnosno osmostepenu stazu joge.

A ovo su njene stepenice:

1. jama – socijalni kodeks
2. nijama – lični kodeks
3. asana – joga položaji
4. pranajama – tehnike disanja
5. pratjahara – povlačenje čula
6. dharana – koncentracija
7. djana – meditacija
8. samadhi – konačno oslobođenje

Jamu čini nenasilje, istinoljubivost, poštenje (tj. uzdržavanje od krađe), kontrola seksulanih želja i neposesivnost, odnosno nevezanost za materiju. Dakle, jama je način na koji se ophodimo prema svetu. Ali on svakako treba da polazi iz nas, a ne iz nekog spoljašnjeg autoriteta, i time je takođe način na koji se ophodimo prema nama samima. Npr., u praksi joge stalno se naglašava da ne činimo nasilje nad svojim telom, odnosno da ne težimo da po svaku cenu uđemo u određeni joga položaj, već da budemo nežni i strpljivi.

Nijama se sastoji iz čistoće, ispunjenosti, goruće želje za duhovnim oslobođenjem, samoposmatranja ali i proučavanja spisa koji nam pomažu da upoznamo sebe (kao što su pomenute “Joga sutre”) i predavanje Univerzumu (Bogu, koji god vam je termin drag). Ovo su naši unutrašnji stavovi (osim čistoće koja se odnosi i na higijenu) koji nas guraju napred u našem duhovnom razvoju i čine nas prijatnijim, kako za sebe tako i za našu okolinu.

Svaka od navedenih stepenica prelazi se mnogo puta. Svaka od njih ima mnogo nivoa. Primetićemo na našem putu da nekada u potpunosti vladamo nekom od njih, imamo energije i elana i prosto nam prirodno dolazi. U nekom trenutku ćemo možda biti udaljeni od toga, možda ćemo imati određenu odbojnost ili borbu sa samima sobom. To je u redu. Najbitnije je posmatrati procese koji se dešavaju u nama, biti strpljiv i ne odustajati.

Na osnovu navedenih činilaca joge primetićemo da ona nije tako drugačija od poznatih svetskih religija, mada ona sama nije religija. Njeni kodeksi podudaraju se sa moralnim kodeksima mnogih društava. Joga kao veština ostvarenja ljudskih potencijala nastala iz mudrosti utkane duboko u samoj suštini bića. Mnoga ostvarena bića poput Isusa, Muhameda, Bude i drugih proroka, poteklih iz verovatno svih kultura naše planete, praktikovala su neke od ovih tehnika i dostigli samadhi, odnosno konačno oslobođenje ili prosvetljenje. Na osnovu toga zaključujemo da nije neophodno baviti se svakim od ovih aspekata da bismo dostigli prosvetljenje. Međutim, primetićemo da su svi aspekti međusobno povezani, kao i da su gradacijski poređani.

Dešava se npr. da praktikovanjem bilo koje od ovih tehnika dođemo do nekih spoznaja. Npr., meni se dešavalo da na časovima joge u određenoj asani, dok mi je um potpuno miran i “prazan”, dobijem odjednom uvid u neki moj obrazac ponašanja, koji mi u životu stvara tenziju. Kao da je neko samo obasjao mračni deo moje podsvesti, koji je već imao odgovor na pitanje koje me je mučilo. Nekada uvidi mogu biti lični, a nekada opštiji i šire primenjivi. Zato navedena shema ne mora strogo da se prati, iako je vrlo smislena. Ljudi često dolaze na jogu iz fizičkih razloga, a ostaju iz duhovnih. Takođe, ukoliko želimo da ubrzamo proces sazrevanja našeg bića, logično je da će nam praktikovanje većeg broja tehnika (ili intenzivno vežbanje manjeg) u tome pomoći.

Joga je duboka koliko i sama unutrašnjost bića – beskrajno. Pisaću više o svakoj od ovih stepenica, kao i od drugim aspektima joge, u nekom od narednih članaka. Namera mi je da predstavim jogu u nekim opštim crtama, kako bih podstakla znatiželju čitaoca. Nadam se da sam u tome uspela. =)

Hvala!
Sentient sentientima.

Reference:
Desikačar. 2015. “Srce joge: Razvoj lične prakse”. Babun, Beograd.